|
|
Post by Katarina Milanovic on Jun 13, 2017 7:50:59 GMT
Dragi svi,
Na jucerasnjem treningu, koji smo Sladjana i ja odrzale za rukovodioce i zaposlene Grada Valjeva (plus nacelnica iz Mionice), imale smo nekoliko pitanja ucesnika, pa smo htele da to podelimo sa vama, a i da se iskonsultujemo. Postavljena su sledeca pitanja:
- Kako postaviti SMART radne ciljeve u normativnom delu posla kod osobe koja radi na izradi lokalnih akata, a da pritom ne postoji jasan plan o tome koji ce akti i kada biti doneti tokom godine?
- Zakon kaze da, u slucaju vise uprava, objedinjeni Pravilnik priprema Uprava u kojoj se sprovode opsti, pravni ili normativni poslovi. Sta u slucaju kada se u jednoj upravi sprovode opsti i pravni poslovi, a u drugoj normativni (sto je slucaj sa Valjevom)?
- Kako postaviti ciljeve zaposlenima, koji su primljeni na jedno radno mesto, a rade na potpuno drugim poslovima, koji nisu u opisu tog radnog mesta?
Bilo bi dobro da zauzmemo zajednicki stav po ovim pitanjima.
Hvala unapred i pozdrav.
Katarina
|
|
|
|
Post by Admin on Jun 20, 2017 21:01:50 GMT
Pozdrav svima. U nastavku mejla slede odgovori na postavljena pitanja.
Miloš Stanojčić
1. Kako postaviti SMART radne ciljeve u normativnom delu posla kod osobe koja radi na izradi lokalnih akata, a da pritom ne postoji jasan plan o tome koji ce akti i kada biti doneti tokom godine?
Normativne poslove smatram najtežim i daleko najznačajnijim poslovima u opštinskoj upravi. Uveren sam da ti poslovi sami po sebi zahtevaju najviša zvanja. Posledice loše normative mogu da budu uzuzetno štetne po JLS na više nivoa. SMART radne ciljeve je veoma teško postaviti za brojna radna mesta. Normativni poslovi nisu izuzetak. Ipak, ne mogu da se složim da ne postoji plan koji akti i kada će se menjati. Mišljenja sam da je ovo tačka koja razdvaja odlične uprave od osrednjih. Načelnik uprave treba da zna koji lokalni akti nisu dobri odnosno koji akti iziskuju izmenu. Takođe smatram da načelnik uprave mora da zna koje nove akte treba doneti jer se na taj način vodi uprava odnosno JLS. Najzad, načelnik uprave treba da bude upoznat sa izmenama zakona i podzakonskim akata i na osnovu toga da ima prilično jasnu sliku koji opštinski akti se moraju doneti odnosno usvojiti. Elem, kvalitet normative može da se na određeni način brojčano izrazi.
Prvo, kada je reč o opštim aktima Vlada R. Srbije je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Dalje, nadležno ministarstvo će pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa ili drugog opšteg akta JLS pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj propis nije u sagalasnosti sa Ustavom, zakonom ili podzakonskim aktom. To isto može da učini nadležni organ autonomne pokrajine za JLS u AP.
Treće, MDULS može da smatra da opšti akt nije saglasan sa njenim statutom, pa u tom slučaju ukazuje skupštini JLS na ovu činjenicu i nalaže preduzimaje određenih mera. Ukoliko skupština JLS ne postupi po tim merama pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno predložiti Vladi Srbije da obustavi od izvršenja takav akt do odluke Vrhovnog suda Srbije.
Što se tiče pojedinačnih akata MDULS može da predloži skupštini da takav akt ukine ili poništi. Ako skupština JLS ne postupi tako u roku od mesec dana MDULS će ukinuti ili poništiti taj akt.
Pored ovih, različitim zakonima, datih mogućnosti, odgovarajući vid provere kvaliteta rada normative su presude odnosno uspesi ili neuspesi u prekršajnim postupcima. Svakako treba uzeti u obzir rezultate i mere Upravne inspekcije i nalaza DRI. Dakle, sve su ovo načini da se utvrdi da li je normativa dobro radila svoj posao i reperi za postavljanje ciljeva.
2. Zakon kaze da, u slucaju vise uprava, objedinjeni Pravilnik priprema Uprava u kojoj se sprovode opsti, pravni ili normativni poslovi. Sta u slucaju kada se u jednoj upravi sprovode opsti i pravni poslovi, a u drugoj normativni (sto je slucaj sa Valjevom)?
Veoma je neobično rešenje da se opšti i pravni poslovi razdvoje od normativnih. Zainteresovan sam da vidim taj pravilnik. Ne samo da ih ne treba radzvajati po upravama već ih treba grupisati u uže organizacione jedinice. U ovom slučaju treba poći od toga da su opšti poslovi najčešće i poslovi pisarnice, pomoćno-tehnički poslovi i slično, pa možemo da ih eliminišemo. Pravni i normativni, s druge strane, često predstavljaju sinonim. Ipak, ako bi se trebalo odlučiti, kao što je ovde slučaj, pripremu objedinjenog pravilnika bih poverio upravi za normativne poslove. Pošto se zakonom govori o pripremi pravilnika to tumačim kao odgovarajuću normativnu radnju, pa zato i zaključujem da je u pitanju nadležnost uprave za normativu.
3. Kako postaviti ciljeve zaposlenima, koji su primljeni na jedno radno mesto, a rade na potpuno drugim poslovima, koji nisu u opisu tog radnog mesta?
Navedeno predstavlja ne tako retku situaciju u praksi. Ipak, pošto je reč o izigravanju propisanog onda ne možemo ni dati rešenje kako da se jedna u širem smislu reči nezakonita situacija učini zakonitom. Načelnik može neformalno da postavi ciljeve za faktički rad, ali mislim da ne bi trebali da dajemo savete u ovom pravcu.
Miloš
|
|
|
|
Post by Admin on Jun 20, 2017 21:04:13 GMT
Evo da pokušam da dam dopunu na Miloševe odgovore, iz svoje perspektive:
Mirjana Stanković
1. Kako postaviti SMART radne ciljeve u normativnom delu posla kod osobe koja radi na izradi lokalnih akata, a da pritom ne postoji jasan plan o tome koji ce akti i kada biti doneti tokom godine?
Radni ciljevi se definišu na individualnom nivou, ali da bi se adekvatno utvrdili, ocenjivač može razmatrati potrebe za datu godinu na više nivoa:
1. Na strateškom nivou - u skladu sa potrebama koje proističu iz dugoročno planiranih reformi (na primer, uspostavlja se e-uprava, pa zaposleni u toj godini ima konkretnu ulogu u uspostavljanju neke procedure i pripremi pravilnika koji reguliše tu oblast, u datoj godini), u skladu sa strategijom održivog razvoja (na primer, uređenje normativnih akata koji se odnose na određenu industrijsku zonu) ili u odnosu na očekivane promene u zakonu (na primer, priprema opštih i pojedinačnih akata vezanih za konkretan zakon koji stupa ili je stupio na snagu u toj godini). U svakom od ova tri slučaja, trebalo bi da razumeju da je moguće da postoji jasan ili, makar, okviran plan, koji će se akti usvajati, pa to daje dovoljno prostora za preciznost u definisanju radnih ciljeva. Ovde, pre svega, govorimo o kapacitetu JLS da sagledavaju strateški aspekt u procesu operacionalizacije zadatih ciljeva. Sa SMART aspekta, kada se utvrde potrebe na ovom nivou, zadovoljavate aspekt konkretnosti (odnosno, osiguravate da je radni cilj specific), realan i vremenski određen (time-bound).
2. Na nivou opisa radnog mesta - ovo vam je, takođe, bliža odrednica: osoba za koju se definišu radni ciljevi, svakako će raditi na aktima koji su u njegovom delokrugu rada, prema opisu posla, a ne na nečemu što ni na koji način nije povezano sa onim što je predviđeno. Ovo takođe osigurava konkretnost i realnost, ali i dostižnosti (attainable), jer toj osobi dajete da radi ono što je u njenoj nadležnosti i ono što realno može postići.
3. Na nivou individualnih kapaciteta zaposlenog - broj, vrsta i kompleksnost akata će se svakako utvrditi i na osnovu individualnih kapaciteta zaposlenog. To znači da ako neko realno može da dostigne 5 akata, a vi mu date da uradi 50, ta osoba će biti frustrirana i nezadovoljna i neće moći da ispuni radni cilj. Isto tako, ako može da uradi 5, a vi mu date 2, zaposleni će se suočiti sa nedostatkom motivacije. Ovo se utvrđuje na osnovu činjenica o učinku zaposlenog u prethodnim godinama. Na ovom nivou se meri prevashodno dostižnost - treba utvrditi pravu meru i težinu zadatka.
Dakle, u tom smislu, poruka koju treba da pošaljete opštinama je da se usvajanje opštih i pojedinačnih akata može predvideti i planirati, kao i da se potrebe moraju sagledavati na više nivoa. A što se bolje planira i razmatraju potrebe na svim nivoima, i radni ciljevi će biti više SMART.
3. Kako postaviti ciljeve zaposlenima, koji su primljeni na jedno radno mesto, a rade na potpuno drugim poslovima, koji nisu u opisu tog radnog mesta?
Kao što znate, radnih ciljeva može biti najviše 5. Bez obzira na opseg i raznorodnost poslova koji se u stvarnosti obavljaju, a koji izlaze iz okvira opisa radnog mesta, nepovezane aktivnosti ne mogu se tek tako pojaviti u radnom cilju. Drugim rečima, iako se radni ciljevi prave za pojedinca, oni moraju biti jasno povezani sa opisom poslova (kao što sam navela gore). U tom smislu, ne možete nekome kome je u opisu posla urbanizam, dati da se bavi prevođenjem ili finansijama. Ali, ukoliko je, na primer, u jednoj godini aktuelan popis imovine, na osnovu Zakona o javnoj svojini, pa je osoba iz urbanizma u Radnoj grupi za popis imovine i veliki deo vremena će u toj godini raditi na tome, onda je to konkretan i realan radni cilj. Isto tako, ako ta osoba u toj godini treba da učestvuje u izradi neke multidisciplinarne studije izvodljivosti ili da bude deo jedinice za implementaciju nekog projekta (PIU), to je logično, obrazloživo i povezano sa njenim/njegovim opisom posla. U tom slučaju, potrebno je da u napomeni stoji jasno obrazloženje veze između opisa poslova te osobe i poslova koji su aktuelni te godine.
Nadam se da sam uspela da vam pomognem u razrešavanju dilema. Naravno, na terenu je uvek sve manje predvidivo i teže izvodljivo, ali je, ipak, sve rešivo. Mi trenutno radimo obuku za opštine koje nisu u projektu Saveta Evrope, sa SKGO i iskustva su nam, takođe, veoma zanimljiva, ali je univerzalno to da je veoma mali broj učesnika u stanju da definiše SMART ciljeve i sagleda sve nivoe koje treba uzeti u obzir prilikom njihovog definisanja...
Srdačan pozdrav,
Mira
|
|
